Majka zna najbolje, ili ipak ne zna ništa?
Donosimo vam osam grešaka koje se mladi roditelji zaklinju da neće ponoviti:
1. “To nije kritikovanje, to je vaspitanje!”
“Koliko gluposti možeš učiniti?”, “Jedi normalnu hranu, ali ne ovaj užas!”,”Da li možeš nešto da uradiš, a da se ne žališ pre toga?” Na prvi pogled, poznate, ali tako uvredljive reči koje je svako mogao čuti tokom detinjstva čvrsto su utisnute u sećanje. Roditelji su redovno svoju nervozu prenosili na decu ovim i sličnim rečima. A na pitanje već sazrelog deteta zašto su to radili, zbunjeno sležu ramenima: “Bez kritike, ništa ne biste postigli!” Ali ova metoda nikada nije uspevala, iako se redovno koristila!
2. Ćutanje kao strašni sud
Kad se mama ućuti, počne da ignorište, dete tada počinje da se pita: “Šta sam sad uradio?” I to ćutanje ne prestaje sve dok dete ne shvati i ne izvine se! Deca su sa godinama naučila da se izvinjavaju, ali roditelji nisu nikad shvatili da je ova metoda mnogo povređivala njihovu decu.
3. Dok živiš pod mojim krovom….
“… ješćeš hranu koju ja spremam.” Ili “…. radićeš kako ja kažem!” Ili “…ponašat ćeš se kako dolikuje!” I svaka rasprava se završavala ovim rečima. Svaki put kada roditelj izgovori ovu rečenicu, jaz između njega i dece produbljava se još malo..
4. “… kao Bane, dobri sin, tih i miran, čist i fin…”
Uvek je mama imala primer prijateljicinog sina koji redovno ide u krevet, koji piše zadaću svaki dan posle škole i čuva svoju mlađu sestru. I umesto da i mi poželimo da budemo “kao Bane” mi smo uvek želeli samo jedno: “Nikad kao Bane… nikad…”
5. Ne poštovanje ličnog prostora
Dete je možda imalo svoju sobu, ali u toj sobi privatnosti nije imalo. Vrata su uvek morala da budu otvorena, roditelji su preturali po stvarima, kupovali detetu dnevnik, da bi ga u tajnosti čitali i tako saznavali sve njegove tajne… Sve je to bilo pravdano parolom: “Moram da se pobrinem da ne skrene sa pravog puta…”
6. “Moraš!”
Moraš da pojedeš sve sa tanjira, moraš da se lepo javiš komšiji kojeg ne podnosiš, moraš da dopustiš babi da ti štipa obraze koliko želi, moraš, moraš, moraš… Roditelji su smatrali da su deca razmažena i nevaspitana ako ne urade onako kako im kažu, a deca su vremenom naučila da podnose ta sitna roditeljska nasilnička ponašanja… “Moraš!” – najstrašnija reč detinjstva…
7. “Sram te bilo!”
Ako je dete uradilo neku nedopustivu stvar, roditelj će povući tešku rečenicu tipa: “Srami se!” Ili “Sram te bilo!” Umesto da obrazlože detetu zašto nije lepo i nije primereno to što je dete uradilo, te da ga upute na bolji izbor, roditelji su u svom slepom neraspoloženju glasno vikali “Sram te bilo!”
8. “Rano se raduješ”
Pravo na radost morala je da se zasluži. A čak i kada se to dogodilo, odmah je obezvređena tako da je bilo sve manje razloga za sreću. Moglo se razgovarati samo o lošim stvarima, grditi decu zbog onoga što se dogodilo, a male radosti nisu bile poželjne….
Sve ove rečenice služile su samo jednoj svrsi: Nikako da vaspitaju – svakako da uradlje decu od roditelja!
Izvor: stil kurir