Doktor opisuje kako kontrolišemo disanje, ali i kako disanje kontroliše nas
Zamislite lek koji može brzo i trajno da smanji nivo stresa, poboljša varenje, smanji upalu, ojača pluća i podstakne oslobađanje hormona sreće. Šta ako bismo rekli da je takav lek potpuno besplatan i da nema neželjenih efekata?
Možda zvuči previše dobro da bi bilo istinito, ali takav recept postoji i svi mu imaju pristup u bilo koje doba dana i noći.
Ne govorimo o nekoj vrsti čarobne pilule ili lekovitog praha. Govorimo o disanju.
Pulmolog dr Majkl Džej Stiven (Michael J. Stephen) otkriva prednosti kontrolisanog disanja za fizičko i mentalno zdravlje kroz lično iskustvo, kao i primer pacijenata sa plućnim bolestima kao što su hronična opstruktivna plućna bolest (HOBP) i astma.
U svojoj knjizi Disanje: snaga, slabosti i budućnost naših neverovatnih pluća, Stiven opisuje kako kontrolišemo disanje i kako disanje kontroliše nas.
Sa fizičke tačke gledišta, kaže, korisno je polako i duboko disanje na stomak jer aktivira dijafragmu i omogućava telu da apsorbuje više kiseonika.
Trbušno disanje je osnova mnogih tehnika disanja jer pomaže u održavanju ventilacije i perfuzijske ravnoteže.
“Čim vazduh uđe u naše telo, krv mora biti na pravom mestu da primi kiseonik. Na dnu dijafragme, zbog gravitacije, cirkulacija je mnogo bolja. Ako ne koristimo dijafragmu, blokiramo dotok kiseonika tamo gde je perfuzija (cirkulacija krvi) najbolja”, objašnjava pulmolog, a prenosi Cluber.
Psihološki gledano, duboko disanje stimuliše vagusni nerv pružajući umirujući efekat.
“Naš mozak prima signal da možemo da se smirimo. Udišemo polako i duboko, što znači da je sve u redu”, kaže Stiven.
Ispravno disanje daje nam gore opisane blagodati u relativno kratkom vremenskom periodu. Glavna stvar je da to redovno radite.
Stiven preporučuje da se svaki dan započne sa jednim minutom laganog, kontrolisanog disanja i da se to trajanje postepeno povećavanje vremenom.
Ako uspete da posvetite 3 do 5 minuta svakog dana ovoj aktivnosti, uskoro ćete primetiti promenu na bolje.
Kako odabrati praksu disanja
Internet pretraga pružiće vam ogroman broj popularnih praksi disanja. Mnogi od njih, na primer, tehnika “4-7-8”, sastoje se u činjenici da vam se daje određeni broj sekundi da udahnete, zadržite dah i izdahnete. Ipak, dr Stiven veruje da ovde lako možete improvizovati i prilagoditi bilo koju tehniku za sebe, na osnovu svojih ciljeva i potreba.
Primer šeme koja se može slediti:
Udisanje – prvi broj – povećava nivo kiseonika koji ulazi u telo. Ako tražite energičniju tehniku, vreme možete malo produžiti.
Zadržavanje daha – drugi broj – aktivira membranu i pospešuje razmenu gasova. Ako želite da povećate kapacitet pluća za vežbanje ili ako patite od problema sa plućima, možete malo da produžite vreme.
I na kraju, izdah – poslednja cifra – odaje ugljen-dioksid, nusproizvod. Vreme za ovaj deo vežbe obično je jednako ili malo duže od vremena udisanja. Neznatno povećanje povećaće opuštanje i detoksikaciju.
I sam doktor Stiven tvrdi da svako jutro započinje svojom personalizovanom tehnikom disanja 5-2-7, koja mu pomaže da se fokusira, razbistri um i održi zdravlje pluća.
“Najbolje mi je ovo da radim ujutru, pa odmah nakon buđenja posvećujem 5 minuta vežbanju disanja, a zatim se bavim jogom kako bih se pravilno “podesio” za ceo dan”, kaže pulmolog. Ako se oseća umorno i treba mu energije, brzo i energično udiše i izdiše vazduh koji služi kao neka vrsta “šolje kafe”.
“Udišem i izdišem tokom 30 sekundi, a zatim se vraćam svojoj uobičajenoj tehnici 5-2-7”, dodaje Stiven, prenosi Stil