Pisanje na ovu temu ćemo usmjeriti prema psihologu koji je istoj pristupio i dao joj svoje mišljenje.
Psiholog navodi da mu ljudi često kažu: ” Vatrogasci, učitelji i ljekari često ne dobivaju dovoljno, sad su ostali bez žena i poštovanja, nikome nisu potrebni”? Argument se po njemu čini logičnim, profesije su dobre i ljudi koji tamo idu u većinom normalnog shavatanja i razmišljanja.
Postavlja se onda pitanje jesu li svima potrebni ljudi za zanimanje blogera i ljudi koji su financijski bogati? Odgovor bi bio naravno da ne, ali pokušavamo da shvatimo i uvidimo zbog čega siromašni ljudi nailaze na probleme. Siromaštvo i slabost bi na kraju mogli biti samo subjektivni pojmovi.
Cesto jedni druge poredimo, npr. uzmemo nečiji standard života i poredimo ga sa standardom druge osobe. Npr. neko ima auto, neko nema, neko bolji telefon, neko lošiji. Da li bi to značilo da osobe koje imaju manje su siromašnije u smislu blagostanja? Možda i jesu.
A da li par npr. koji ima manje živi nesretnije, to apsolutno ne mora da bude tako ali oni to najbolje znaju. Šta bi onda zapravo značilo siromašni i slabi nikome nisu potrebni? Pravo siromaštvo i slabost nije kada čovjek zarađuje malo, i kada se trudi da svojoj obitelji priušti koliko može.
Muškarac je slab i siromašan onda kada i pored te činjenice ne želi poboljšati situaciju. Takvi muškarci nisu nikome potrebni. Ako vatrogasac, doktor, učitelj ili bilo koja druga profesija s početka priče obavlja se časno i ako se čovjek u njemu razvija i napreduje u karijeri, to je prava snaga i bogatstvo i sigurno će biti dobro i za njega i njegovu obitelj.
Stoga, zaključak bi bio da prava snaga muškarca konkretno leži u njegovoj volji i trudu da svojoj obitelji pruži bolje što može. Siromašan muškarac ali ne financijski, već motivacijom, požrtvovanošću i podrškom ne treba nikome, pa ni jednoj ženi.
Izvor: infopult
